7 years ago

Negativne želje



          Prije par dana dobio sam pitanje – šta mislim o negativnim željama? Pitanje je uslijedilo djelimično i kao reakcija na naziv bloga – zašto se zove „Protiv negativnog“, zašto nema čisto afirmativnu notu? Smatram da je odgovor koji je uslijedio, kao i razmišljanje na temu vrijedno pominjanja ovdje.

Prvo o prirodi imena, zato što je taj odgovor jednostavniji. Pozitivno obrtanje protiv negativnog bi bilo Pozitivno ili jednostavno Afirmativno. S jedne strane, to zvuči dosta gluplje, a s druge, nije dovoljno precizno. Kada se ophodimo prema širem spektru problema, tema, motiva, lakše je negativno ga odraziti, lakše je pokazati šta se neće, protiv čega se bori, nego jasno odrediti šta se želi. Jer ono što se želi nužno obuhvata mnogo više riječi, nego ono što se želi izbjeći i nekako pobjediti. Evo jedan primjer, na ovim stranicama je izašao izvještaj sa koncerta Nik Kejva, u vrlo pozitivnom maniru predočen. Zapravo, to je možda najbolji koncert na kojem sam bio. Kejv i njegovi melanholično-mračni tekstovi su sve, samo ne podesni za stranicu koja bi se zvala Afirmativno ili Pozitivino. S druge strane, smatram da uopšte nije nepozvan na stranicu pod nazivom Protiv negativnog, jer bol koji provejava kroz njegovu muziku može u vama proizvesti katarzu, dovesti do raznih razmišljanja, čime se ide protiv negativnog, protiv pasivnosti, slabosti, protiv negativnog u nama. Sve to naravno zavisi od osobe, ja dajem primjer kako na mene ponekad djeluje. S druge strane, možda više volite da se naslađujete bizarnim ubistvima iz pjesme Curse of Millhawen. Svakom svoje.

A sad o negativnim željama. Djetinje djeluju s vremena na vrijeme, a opet su tako učestale u nama. Koliko puta vam se desilo da ne možete dati precizan odgovor na nešto i da ne možete definisati šta želite, ali vam je vrlo lako da kažete šta ne želite. Ne znam šta hoću, ali svakako neću to i to! Takve negativne želje svi imamo, i protiv toga se treba boriti. Lako je davati izgovore za njih, ali izgovor nikad ne može postati pravi razlog za nešto. To što ti nećeš da budeš pravnik, a ne znaš šta hoćeš da budeš, znači samo da nisi dovoljno duboko istražio sebe i sopstvene mogućnosti, a ne da ti obrazovni sistem ne nudi dovoljno alternativa (van pomenutog prava npr). Neophodno je preći preko negativne želje i jasno iskazati predmet sopstvenog stremljenja.

Prevazilaženjem svake negativne želje, korak smo bliže shvatanju sebe, jer znajući šta želimo, čemu stremimo, bolje znamo ko smo. Ono što želimo i možemo biti mnogo bolje govori o nama nego ono što trenutno jesmo. Čovjek je stalno u previranju, današnji cilj postaje sredstvo za sjutra i što je jasniji cilj kojem se ide radi njega samog, bolje možemo odrediti sebe. Prost opis je opis studenta, neka bude medicine. Njegovu ličnost ćemo bolje označiti kao dermatologa, ako je to specijalizacija kojom će krenuti kroz par godina, nego kao studenta treće godine koji trenutno radi taj i taj ispit. Pod uslovom da želimo više od jedne proste skice i da ga želimo čisto profesionalno opisati.

Da li to znači da su negativne želje nužno nešto loše? Naprotiv, one su prirodan sled ka našem formiranju kao ljudskim bićima, kao što je gore skicirano. Kada Fihte definiše čovjeka, definiše ga na sledeći način, u tri momenta. Prvi momenat je „Ja“, naše unutrašnje misli i emocije, krajevi našeg tijela, granice onoga što što podrazumjevamo svojim imenom i prezimenom. Drugi momenat je „Ne-Ja“, koji predstavlja sve Drugo, sve što nisam Ja. Predmeti, druga bića, druge osobe, njihove misli, drugi kontinenti, planete, sve nad čim nemamo direktnu moć, ali i sve što nam ukazuje dokle su granice nas samih, i šta leži izvan. Treći momenat je Sve-Ja, sinteza Ja i Ne-Ja, odnosno postavljanje sebe u taj univerzum u jednoj pravoj simbiotičkoj vezi, sa jasno određenim granicama. Naravno, ovdje sam izostavio mnogo napornog transcendentalnog idealizma, vrlo teškog za čitanje. 

Analogija sa mojom prethodnom tezom vam je, nadam se, jasna. Da bi došli do Sve-ja, do pravog razumjevanja i postavljanje sebe u ovom čudnom kosmosu, na ovoj čudnoj planeti među ovim čudnim ljudima i drugim bićima, moramo preći određen put. Prvi korak je što bolje shvatanje unutrašnjeg sebe a drugi svega onog što nisam ja, postavljanje negativnih želja, htenja i odnosa. Ne treba istrajavati na negativnim željama, ali ne treba ih se ni bojati, treba sačekati da sazru i ukažu nam na svog afirmativnog parnjaka, na sve-želju da se tako izrazim. Ko zna, možda jednom i ovaj blog dobije jasnu i direktnu odrednicu, te ne bude sadržavao nešto negativno u svom nazivu.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: