7 years ago

Generacije

Čini se da sam našao dobar način za kompoziciju ovih tekstova, i ko je pažljivo pratio vjerovatno je to primjetio. Počne se sa nečim naizgled nevezanim sa temom, po mogućnosti duhovitim, svakodnevnim, zabavnim, nastavi se kroz razradu na ono što zapravo predstavlja temu i nekako sve poveže u zaključku. Problem je što za ovaj termin iz naslova nemam neki zgodan uvod. Jedino što mi pada na pamet je film iz serijala Zvjezdanih Staza, koji se baš zove Generacije, pa onda i Generacija 5 i to je otprilike to. Ništa pretjerano inspirativno i dovoljno zanimljivo. Zato ovim meta-razmišljanjem ispunjavam taj nedostatak uvoda ovaj put jer smatram da je kompozicija suštinska u tekstovima ovog tipa, sa njom se lako može prenijeti i neka klimava poenta, dok bez nje i najlogičnije stvari ne djeluju potpuno jasno. A sad, generacije. Zavisno od toga s kim sam razgovorao, šta sam čitao ili u kom sam se društvu kretao slušao sam najrazličitija razmišljanja, od toga da je svaka generacija sve bolja i bolja, preko onih koji smatraju da se krv sve više razvodnjava, da smo sve gori do onih koji nalaze posebne generacije u vremenu koje su bile sjajne a neke druge opet nisu. Ova poslednja teza je i jedina smislena po mom mišljenju. Jednostavno, pravila ne postoje i samo to što nam je danas dostupnije toliko toga ne znači da će se roditi više genija, ako smo tehnološki uznapredovali ne znači da smo talentovaniji i tako dalje. Potrebno okruženje za rađanje genija je specifično i zato nema svrhe mnogo o tome govoriti. Više me zanima da li nazadujemo ili napredujemo, kao ljudi. Prvo da ispitamo ideju da smo sve gori. Osim uobičajene „toga u moje vrijeme nije bilo“ razložno obrazlaganje ove ideje dolazi od tradicionalista i ljubitelja određenje epohe ili ideje. Tako možete čuti kako pravih umjetnika nemamo još od vremena Getea, Dostojevskog, Rembranta i Betovena, hrabrih ljudi od prvog svjetskog rata, poštenih od srednjeg vijeka i slično. Mistika istorije objašnjava ovo poslednje, jednostavno pamte se ideali određenog vremena a ne to da je prevaranata uvijek bilo i uvijek će biti. Što se hrabrih tiče, isto važi. S druge strane, reklo bi se da poenta što se tiče umjetnika zaista stoji. Ipak, Platon je recimo smatrao da je njegova generacija najgora u poslednjih ko zna koliko a kada pogledamo iz ove perspektive, shvatamo da je to bila najgenijalnija generacija čitave antike, došla u određeno vrijeme, zasijala i ostavila neizbrisiv trag (govorim o periodu od nekih 100 godina i liniju Sokrat-Platon-Aristotel). Da bi mogli pravilno sagledati određenu epohu, moramo biti izvan nje, što nam je danas nemoguće. Nije nerealno da danas bivstvuju biseri Geteovog ili Aristotelovog kalibra, samo je pitanje kada će se otkriti, svaka generacija je imala genijalce u određenim disciplinama. Kada budu gledali na ovaj period za jedno 200-300 godina možda će sa poštovanjem pričati o Keruaku, Lemu, Sartru, Kunderi, Rušdiju, Solženjicinu kao što mi danas govorimo o nekim prethodnicima. Religiozni ljudi (naročito hrišćani) imaju tendenciju takođe da govore da su generacije gore i gore valjda ne uzimajući u obzir da je teško biti gori od Adama ili Isusovih savremenika. Adam je pričao sa Bogom pa je opet uspio da učini grijeh a oko sina Božijeg se jedva okupila desetina u njegovom poslednjem času kao bogočovjeka. Vjerujem da bi se i danas među šest milijardi stanovnika planete moglo naći dvanaest koji bi bili spremni da ostave sve i postanu apostoli. Nadam se da je ovim objašnjeno prvo pogrešno stanovište. Da li smo, pak, najbolja generacija koja je dosad postojala? Kada se o tome priča, prevashodno se misli na tehnološki napredak zato što ni najluđi danas ne bi smjeli da se usude i izjave da smo umjetnički/filozofski/svekulturno ispred nekih naših prethodnika. Pitanje je da li sam ja išta napredniji kao ljudsko biće u odnosu na bilo koga kroz istoriju samo zbog toga što imam televizor, internet i mobilni telefon? Mislim da bi ta izjava bila ordinarna glupost. To samo predstavlja duh jednog vremena i to što smo danas daleko informisaniji ništa ne znači. Ili smo kao čovječanstvo bolji zato što pravimo oblakodere? Sjetite se piramida pa ćete imati svoj odgovor. Politički napredak je takođe diskutabilan, na kraju krajeva zato što su ideje današnjeg društva bile kritikovane još u antici. Prije bi se reklo da je situacija koju imamo danas jednostavno prikladnija ovom vremenu i ovim potrebama. Oni su imali robove a mi ne, to je civilizacijski napredak, rekli bi drugi. Pojam roba u Egiptu ili antičkoj Grčkoj je sve diskutabilniji. U poslednje vrijeme se sumnja da su u Egiptu uopšte postojali robovi a rob u Grčkoj je bila osoba koja je živjela na nivou današnje niže srednje klase. U Rimu je druga stvar bila, ali ovdje valjda govorimo zašto smo bolji od cijele istorije, ne samo od jedne tvorevine. Inače bi se rasprava svela na to da su neka plemenska društva najbolja jer su imala apsolutnu demokratiju. Suština se na kraju svodi na ovo – sve što čovjeka opterećuje sad, sve za čime teži, nije se mnogo promjenilo kroz istoriju. Traži se ljubav, bori se za pravdu, za slobodu, za to da se nečiji glas čuje i na kraju krajeva da budemo upamćeni, da ostavimo nekakav trag. Vremenom se samo modusi u kojima to ostvarujemo mijenjaju, ali mi nismo ni bolji ni gori. Nije lakše ali nije ni mnogo teže i svi radimo najbolje što umijemo, nema potrebe da se uzdižemo kao generacija niti da izvodimo neku lažnu skromnost.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: