7 years ago

Traćenje vremena

Nikad mi nije bilo poznato da li je to važi za sve, ali ja sam uvijek bio loše sreće kada sjedim u nekoj čekaonici. Nikad nema niti jedne zanimljive osobe s kojom bih mogao razgovarati, časopisi se kreću od izrazito loših do očajnih te mi to vrijeme čekanja uglavnom bude svedeno na tešku dosadu ako nemam nikakvu temu za razmišljanje. Ponekad se i odvažim te uzmem da čitam neki od tih ponuđenih časopisa. I jednom sam u nekom takvom časopisu (pretpostavljam da je bio „ženski“ pošto se obično samo takvi nude) pročitao koliko vremena trošimo na neke obične radnje, kao što je recimo spavanje, odlazak u toalet, čekanje u redu, penjanje/spuštanje stepenicama i slično. U tekstu koji je pratio ovo istraživanje preovladavao je maltene paničan ton, jer je strašno koliko života (otprilike trećina) nam ode na tako nešto „nepotrebno“ kao što je spavanje. Da ne pominjemo fiziološke potrebe ili vožnju gradskim i međugradskim prevozom. I da, čovjek teško može da se makar ne osjeti nelagodno kada shvati koliko mu vremena u životu ode na neke stvari koje smatra nebitnim i koje eto samo mora da obavlja. Ne mogu sad da se sjetim koliko bi to bilo kad se sve sabere, ali sam poprilično siguran da nam više od pola života ode na neke stvari od kojih bi voljeli da smo slobodni, i da to vrijeme korisnije upotrebimo. Sve to jako dobro zvuči i daje nam vrlo dobar izgovor za sve stvari u životu koje smo planirali ali nikad nismo uradili, za svaku propuštenu priliku. Ali ono što ovaj članak, kao i ljudi koji prihvataju ovakav stav ne uzimaju u obzir je traćenje vremena i života na mnoge druge stvari koje nam nisu neophodne, koje ne predstavljaju realnu fizičku potrebu a ipak ih radimo. Ako ne bi spavali, ne bi mogli da funkcionišemo, isto važi za fiziološke potrebe, vrijeme u gradskom prevozu nam ode ipak zbog nekog cilja a i to vrijeme je moguće nekako ispuniti (makar to bilo izmišljanje novih psovki). S druge strane, nisu pomenute razne stvari na kojima ljudi gube vrijeme, a mogli bi da prođu bez njih. Mijenjanje kanala u isčekivanju da naiđe nešto dobro, sređivanje pred svaki izlazak iz kuće (makar to bilo i do trafike), masturbiranje, čitanje tupavih tekstova kao što je gorepomenuti i drugo. Suština je da, ako bi dobili još trećinu života koja nam odlazi na spavanje, vjerovatno bi je većina od nas straćila na gluposti nalik na ove pomenute. Postoje među nama ljudi kojima bi prijalo da dan traje duže, da ne moraju da gube vrijeme na spavanje ili čekanje u redovima, ali oni se na kraju izbore. A ako pričamo samo pričamo o tome koliko bi dobro bilo da imamo još vremena, moramo se prvo zapitati kako trošimo vrijeme koje nam je dato, da li smo odgovorni prema onome sa čime raspolažemo. Ovo ne znači da ne treba ponekad izgubiti nešto vremena na glupe stvari, da ne valja dangubiti, potreban nam je s vremena na vrijeme taj tip odmora da bi pročistili mozak, ali većina nas ga zloupotrebljava i onda nalazi izgovore u vremenu koje izgubi na spavanju. Zato treba sebi postavljati ovakva pitanja i preuzimati više odgovornosti za sopstveno slobodno vrijeme, jer samo njime raspolažemo do kraja.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: