7 years ago

Aksiomatizacija sebe

Uvesti matematički termin u neko filozofiranje ili ovu amatersku psihologiju koju ovdje neko vrijeme praktikujem nije nešto, samo po sebi, problematično. Sve tri discipline se dosta često druže, mada se to možda na prvi pogled ne bi reklo. Mala digresija za sve vas koji maštate da se bavite psihologijom – matematika će vam itekako biti potrebna jer se u današnjoj psihologiji morate nagledati i samo iskonstruisati gomilu statistika. Stručno rečeno, aksiom je iskaz koji se ne dovodi u pitanje, koga prihvatamo bez primjedbe. Zato što, da se slobodno izrazim „radi“ i zbog njega možemo izvoditi teorije pa i cijele discipline, kao što je recimo geometrija. U njoj je to česta i vrlo neophodna pojava, recimo iskaz tačka je nedjeljiva, za tako nešto nemamo dokaz ali nam je taj iskaz potreban da bi dalje sve funkcionisalo. Uzmimo čovjeka s druge strane, šta je ono čemu svako od nas teži? Prvi odgovor je pomenut ovdje nekoliko puta pa i u prošlom tekstu (za neupućene – sreća), ali trenutno nas to ne zanima. Sreća se ne možemo uzeti kao neki aksiom u nama. Ono za čim svako od nas uvijek težim su izvjesnost i sigurnost. Neki će odmah povikati da to nije tačno, da volimo neku misterioznost i neizvjesnost, da ima zavodljivosti u tajanstvenosti ali to je prolazno. Želimo da znamo da čemu smo, kako funkcionišemo, šta svijet misli o nama, kakav će utisak ostaviti neki naš potez i tako dalje. Zbog čega inače dozvoljavamo sebi da analiziramo toliko toga što radimo, da se iznova i iznova vraćamo na nešto što smo rekli. Vjerovatno se svako od vas nekad pohvalio kako je mogao prema toj i toj osobi da se ponaša slobodno, tj. da nije morao da razmišlja o tome šta govori ili šta radi, niti da objašnjava. Makar to nam pokazuje da konstantno moramo da analiziramo sve što radimo i što se dešava oko nas. Kakve sad veze imaju aksiomi sa tim? Poenta koju želim da izvedem je da svi mi robujemo nekim aksiomima ponašanja, imamo neke obrasce od kojih ne želimo da odstupimo. Neki od njih su simpatični i nema ni razloga da odstupimo od njih jer nam okupiraju neke momente. Recimo kada sabiramo ili se na drugi način zanimamo brojevima na auto-tablicama, idemo jasno određenim putem po trotoaru, ne gazimo na ivice i tako dalje. Kao što rekoh sve je ovo neškodljivo dok ne pređe u maniju. Problem je kada pravimo obrasce sopstvenog ponašanja i kada aksiomatizujemo sebe u velikoj mjeri. Kada ne dajemo šansu ni sebi ni drugima zato što „znamo“ da ne možemo da budemo u takvom prijateljstvu, da pričamo sa osobom tom tipa, da se vezujemo, da budemo vjerni, da pomognemo. Ovo ide do takvih „slučajeva“ da ima ljudi koji za sebe otvoreno kažu da su jednostavno loši ili da su neodgovorni (i šta oni uopšte mogu da urade povodom toga!?) i slično. Ovo su ta aksiomatizovanja, u sebi nađemo određeno ponašanje koje se možda ponovilo nekoliko puta i onda kada vidimo da bi ono moglo da se ispolji jednostavno ga tretiramo kao aksiom, ono je takvo i ja tu ne mogu ništa. Valjda se plašimo da, kao kada bi aksiome izvukli iz geometrije, tako bi izvlačeći ove aksiome u ponašanju uništili sebe. Problem je što je sve ovo pogrešno shvaćeno i što težimo tome da potcjenimo moć sopstvene volje. Niko od nas se nije rodio neodgovoran, loš ili ko zna kakav, naučili smo se takvom ponašanju i mada nikad nije lako kada nešto primjetimo u sebi da je loše, bilo po nas ili po ljude oko nas, treba to ispraviti. Aksioma u sebi se treba oslobađati, sem ako nismo sigurni da oni predstavljaju dobre stvari, jer su u suprotnom samo jeftini izgovori za sopstvenu glupost. Ako je najbolji izgovor koji možete dati na nešto to što ste neodgovorni, to je kao da niste dali nikakav odgovor. Treba preuzeti odgovornost i pobrisati te aksiome, na kraju krajeva niko drugi to neće učiniti umjesto vas, jer u suprotnom oni će se samo gomilati i zaboravićete da je to nešto loše, teže ćete primati savjete, smatraćete to urođenom falinkom protiv koje se možete boriti. A ako čak i u geometriji mogu da se izmjenjaju aksiomi i promjeni cio sistem, onda sigurno može i kod svakog pojedinca.

Ostavite komentar

One Thought on “Aksiomatizacija sebe”

  1. Slazem se u potpunosti…
    Svako od nas djeluje u skladu s nametnutom "etiketom" o njemu,a u sustini ne zna ni kakva je osoba,to radi mozda iz straha od samog sebe,ali i straha da ce bit odbijen,da ga drugi nece prihvatiti.

%d bloggers like this: