9 years ago

Šta izabrati? (muke jednog stvaraoca)

Sreća je ono što se želi zbog nje same, i ona je jedinstvena po tome. Ovo je jedna od glavnih poenti Aristotelove „Nikomahove Etike“ jednog od najbitnijih djela u tom području filozofije. I teško je ne složiti se sa ovim što Aristotel kaže, sreća je ono stanje koje sebi (i drugima) želimo u svakom trenutku, ono što želimo svakim uzdahom i čemu se uvjek nadamo. Kako sada ovo povezati sa naslovom? Ako je naslov „šta izabrati“ a sreća je ono što uvjek želimo, rješenje je očigledno zar ne? Ipak, za stvaraoce pravila su nešto drukčija. Ako neko želi da bude plodan i uspješan pjesnik, slikar, filozof ne može željeti da bude srećan, mora na sebe uvjek da priziva neku nesreću. Ovo nije teško utvrditi, dovoljno je samo pogledati živote najslavnijih i vidjeti da niko od njih nije imao: normalnu porodicu, dobro okruženje, fino obrazovanje, dobru ženu/dobrog muža, poslušnu i kasnije uspješnu djecu, razumjevanje kolega i okoline… Neki su imali nešto od ovoga, al nema te osobe koja je sve objedinila, a malo njih je imalo išta od ovih okolnosti koje smatramo potrebnim za sreću pojedinca. Srećan čovjek nema potrebu da razmišlja o fizičkim i metafizičkim problemima, nema ambicije da piše pjesme, zadovoljan je u svom trenutku i uživa. S druge strane umjetnik ili filozof koji je u muci je stalno podstaknut da stvara, da svojim radom utiče na svijet ili makar na sebe. Pogledajte sad u kakvu se nemoguću dilemu dovodi bilo kakav intelektualac, niko razuman ne može sebi poželjeti stalnu nesreću i muku, stalnu neizvjesnost ali takođe nijedan intelektualac, nijedan stvaraoc neće voljno pristati na to da njegova misao bude slaba, da ništa njome ne postigne, da se nikad ne izrazi onako kako bi želio. Postoje pojedinci koji su donekle uspjeli da spoje normalan život i stvaranje ali oni su malobrojni (te su vjerovatno bili najizuzetniji) ili je njihova sređenost prešla granice normale – paradigmatičan primjer je Imanuel Kant čija savršena sređenost života uništava bilo kakav normalan um jer čovjek nije mašina. Naravno, mogli bi reći da nesreća jednog stvaraoca ne mora biti konstantna, čak kada bi sumirali njegov život mogli bi da zaključimo da je imao više srećnih nego nesrećnih momenata ali zapitajte sebe ili bilo koga drugog – želiš li u ovom momentu da budeš nesrećan? Pristaješ li to da sledećih godinu dana budeš nesrećan, možda ćeš nakon toga biti srećan, a možda i ne? Jer ni pristanak na tako nešto ne garantuje stvaranje, ali je ono bez patnje nemoguće. Na kraju stavljeni smo pred nemoguć izbor, makar je to moje mišljenje. Maštam o jednom idealnom svijetu, nacrtanom za dječaka, lišenog filozofskih problema, ljubavnih rastanaka i lišenog zemljine teže.

Ostavite komentar

5 Thoughts on “Šta izabrati? (muke jednog stvaraoca)”

  1. Не знам како “набасах” на овај блог,али све што сам до сада прочитао је врло промишљено и доста озбиљно :-) Шта изабрати…? добро питање и још боља повезаност са остатком теме :О)

    Ја ћу само додати цитат Архимандрит Рафаил-а Карелин-а на иѕвор о срећи :

    “Свет никоме не може дати срећу: како верницима тако и неверницима. Само верник осећа дубље тугу, када га свет заробљава у његову мрежу страсти. А код неверника ова туга се манифестује у глувој злоби, незадовољству, досади,које они покушавају заглушити, вином, бујицом вањских утицаја, телесним и душевним насладама,
    као да хоће да умање бол од ране, али непрестано је загађујући”.

  2. mislim da su stvaraoci zapravo oni koji su srecni, a da ti ljudi koje ti nazivas ‘normalnim’ nikada ne mogu biti srecni.. jer imati normalnu porodicu,dobro obrazovanje i ostalo navedeno znaci uklopiti se u kalup i prihvatiti nametnuti model srece.. ali mislis li da iko od tih ljudi moze da osjeti radost,srecu i ispunjenost koju osjeti stvaralac, izumitelj, muzicar , naucnik pri stvaranju svog djela? jeste sreca ono sto zelimo zbog nje same, ali ko je rekao da to znaci biti stalno srecan? prava sreca je samo trenutak, onaj u kome izlazimo iz svoje caure i mijenjamo se.. to je onaj trenutak koji ce nas odvojiti od plitkosti svakodnevice.. znam da niko od tih normalnih (citaj-prosjecnih) ljudi nece reci da je nesrecan, a onda cemo poceti i da klasifikujemo nacine na koje su ljudi srecni, a to je besmisleno.. ko nije stvorio, ne zna sta je sreca.

%d bloggers like this: