Pojedinac, mediji i država — udruženi u spirali nasilja

Posezanje za aktuel­nim temama često impli­cira da autor nema dovoljno imag­i­nacije da se posveti nekim važni­jim, iako, naoko, apstrak­t­ni­jim prob­lemima. S druge strane, nekad je aktuel­nost upravo ono čime se moramo bav­iti, zato što iza tih neposred­nih događaja stoje duboko skrivene, a važne poruke o društvu u cjelini, a nekad i o čov­jeku uopšte. Sma­tram da ovdje imamo jedan takav slučaj. U petak uveče, na fud­bal­skoj utak­mici kval­i­fikacija između Crne Gore i Rusije, došlo je do prekida zbog nesh­vatljivo var­varskog čina u kojem je prvo zamalo stradao gol­man ruske reprezentacije i veliki sportista Igor Akin­feev, a kas­nije je pukom srećom nje­govu sud­binu izb­je­gao lijevi bek Dim­itri Kom­barov[1]. Sama utak­mica je dugo najavlji­vana kao događaj visokog rizika zbog velikog broja Rusa koji žive u Crnoj Gori i zbog sim­patija koja prema Rusima pos­toje u samoj Crnoj Gori kao i u okol­nim državama.

Ali pošto pokušavamo sagle­dati širu sliku, moramo spomenuti još dva događaja koja su nedavno dogodila. Radi se o ubistvu Željka Bokana[2] i kas­ni­jem hvatanju počini­laca tog djela, te o pokušaju ubistva koji se desio u Baru prije dese­tak dana[3]. Nadam se da će tekst koji sli­jedi pokazati kako su ovi događaji povezani. Tekst će biti podi­jel­jen na tri djela: prvi će se bav­iti počin­iocima, drugi medi­jima, treći državnim institucijama.

Kada se radi o utak­mici, odmah su se pojav­ile priče kako se radi o bezobzirnim pojed­incima, o huli­gan­ima koji nemaju pojma šta je to sport ili nav­i­janje, o sebičn­jacima. Pošto nisam sklon pričama s druge strane, po kojima odmah nakon što neki naš sug­rađanin, saple­menik, državl­janin uradi nešto svi treba da se odmah posi­pamo pepelom i vičemo “sramota me gdje živim”, “ovo nema nigdje sem kod nas”, “ko posled­nji izađe neka ugasi svjetlo” itd. To što neka budala uradi neko nepočin­stvo ne baca stigmu na sve ljude, kriv­ica je uvi­jek indi­vid­u­alna. Ali ovo svakako gov­ori nešto o ljudima, gov­ori koliko smo postali samoživi, sebični, neosjetljivi za bilo koga dru­gog u našem okruženju. Jer ovaj što je bacio baklju nije dru­gačiji od tipa koji baca polupopi­jeno pivo uvis na kon­certu, od tipa koji parkira na tri park­ing mjesta, od čov­jeka koji zagradi izlaz za ambu­lantna kola, od komšije koji buši u 23 časa. Sve su to prim­jeri samoživosti u kojima nema trunke obzira prema dru­gome. Nije isto koris­titi bušilicu i pucati na 10 metara od vrtića, ali je i jedno i drugo samoživo. A mi smo se pretvo­rili (i ovo nije samo balka­n­ska, nego svjet­ska bolest) u društvo koje sve to trpi, koje kaže pusti budalu, koje se boji da se uspro­tivi tim sit­nim siledži­jama koji tako poste­peno pre­rastu u velike siledžije. Zato i dođe do takve psi­hoze da ljudi u požudi za bogastvom čine i naj­gora zvjer­stva[4]. Izl­izana je fraza ali sasvim je tačna — da bi zlo vladalo dovoljno je samo da dobri ljudi ne učine ništa. Dobri ljudi su postali sive prikaze koje egzi­s­ti­raju u svoja četiri zida, ćute da se ne bi zam­jer­ili, gledaju na drugu stranu da ne vide zlo, pretvoreni u ona tri maj­muna koja nit čuju, nit vide, nit gov­ore išta što nalikuje zlu.

Drugi sloj priče rez­ervisan je za medije. Pomenuo sam da se u Pod­gorici radilo o utak­mici visokog rizika, kao i da su reprezen­ta­tivne utak­mice čest povod za nerede u okviru istih nav­i­jačkih grupa, a pogo­tovo između suparničkih. Ali izgleda da su nov­inari brzo zab­o­rav­ili na, rec­imo utak­micu sa Poljskom, pa su riješili da što više pod­griju strasti. Tako se pisalo o tome koji će par­ti­jski omlad­inci nav­i­jati za Ruse[5], pisalo se o nav­i­jačima iz Repub­like Srpske koji će bodriti pro­tivničku selek­ciju[6], a kroz komentare na por­tal­ima i društvenim mrežama je zavladao poz­nati diskurs o domaćim izda­jnicima i nepri­jateljima. Odmah treba postaviti pitanje — šta koga briga ko za koga nav­ija? Kakav je to bijedni pokušaj sen­za­cional­izma i nam­jerno pod­gri­je­vanje strasti koji se svakog puta nameće našoj izraz­ito podi­jel­jenoj državi. Za takvo inspirisanje nemira pos­toji samo jedan komen­tar — saučes­ništvo. Ipak pob­je­dio je kao i obično komen­ta­tor javnog servisa RTCG, tako što je tokom čitavog prenosa uman­ji­vao ozbiljnu situaciju prvo nam objašn­java­jući kako drugi gol­man Lodi­gin ion­ako treba biti u prvoj postavi (pa je ovaj huli­gan zapravo Rusima učinio uslugu) pa onda kako sudija provo­cira nav­i­jače sudeći penal i na kraju kako je ubačen pred­met vjerovatno jako mali i bezopasan (istinu za volju, tu je pob­je­dio jedan drugi, još ekstrem­niji medij, tako što je napisao da se radi o “sit­nim papirčićima“[7]). Mediji su dijelom zaslužni i za puc­n­javu u cen­tru Bara u sred bijela dana, zato što ner­i­jetko glo­ri­fikuju krim­i­nalce, te svakog bati­naša nazi­vaju žestokim momkom, svaku grupicu divl­jaka klanom ili ban­dom, te samim tim ovim ion­ako nedo­voljno uračunljivim osobama daju na važnosti i na umišl­jenoj snazi.

Dolaz­imo do trećeg i naj­važni­jeg sloja ovog prob­lema, a to je država. Već sam rekao da se slažem da su u svim ovim nemilim događa­jima učestvo­vali pojed­inci, ali ner­adom države, ti pojed­inci su se ohrabrili i dali sebi sve to za pravo. Nav­i­jačke nerede imamo često, a kazni nema nikad. Da li je iko kažn­jen za divl­janje “var­vara” po Pod­gorici nakon utak­mice sa Paokom?[8] Ko je kažn­jen za nas­r­taj na igrače Ban­vita?[9] Na kolike su kazne osuđeni huli­gani nakon meča sa Par­ti­zanom prije 2 godine[10]? Najveća kazna u svim ovim sluča­je­vima je 40 dana zatvora. Nema novčane kazne, nema zabrane ulaska na sport­ska tak­mičenja, ništa što bi zaista zabol­jelo izgred­nike. Zato ne treba da čudi što se iznova dešavaju iste stvari. Momak koji je bacio baklju na Akin­feeva je uhapšen, ali pitanje je da li će biti kažn­jen. Tako dolaz­imo do povezane vijesti, one o pokušaju ubistva na dese­tak metara od vrtića u 3 popodne. Naime, u Baru su ponovo počeli mafi­jaški obračuni i mal­tene svakog mjeseca se dešavaju nemile scene koje rezul­ti­raju smrću. Ono što je naj­gore u ovoj priči je što se sve dešava u sred bijela dana, u cen­tru grada, dok ljudi šetaju, roditelji izvode djecu i slično. Vid­jevši takvo stanje nije čudno što se jedan sedamnaesto­godišn­jak ne boji da izvadi piš­tolj i opali šest metaka, ne hajući za to da li će nekog povri­jediti. Da sve bude trag­ičnije, poli­ci­jska stan­ica je udal­jena svega 20 metara od mjesta zbi­vanja. U epi­logu ovog događaja, treba istaći da je momak koji je pucao i pokazao takvu surovost i bezobzirnost pušten na slo­bodu sju­tra dam[11]. Čega onda da se boje poten­ci­jalni i aktivni krim­i­nalci? Kakve ih reperkusije čekaju od države? Apso­lutno nikakve, što se još bolje vidi u slučaju Rufina Vujovića, glavnog inspi­ra­tora i izvšitelja ubistva Željka Bokana — on je kažn­jen na 20 god­ina zbog surovog ubistva svoje majke, što mu je Apela­cioni sud sman­jio na 15, da bi ga kas­nije crnogorski par­la­mentarci amne­sti­rali i još mu dodatno sman­jili kaznu[12]. Da je ostalo na onoj prvoj kazni, on bi danas bio u zatvoru a nes­rećni Bokan bi bio živ. Razloga za amnestiju nije bilo, sem da se možda regru­tuju neki novi birači ima­jući u vidu kakvi su rezul­tati na biračnoj jedinici ZIKS.

Nameće se vrlo jed­nos­ta­van zaključak iz svega ovoga: koliko god će javnost pričati da to čine pojed­inci, koliko god će mediji zab­o­rav­iti na svoj uti­caj i pre­plav­iti svoje sadržaje tek­stovima u kojima se zgražavaju nad počin­jenim, i koliko god će država obeća­vati da će se obraču­nati sa izgred­nicima, sve će biti zab­o­ravl­jeno za par dana. Krim­i­nala ima svugdje, kao i budala koji će samoživo pokuša­vati da urade ono što im se u tom trenutku čini opasno i zabavno. I poje­d­i­načna kriv­ica je svakako nji­hova. Ali pitanje je koliko bi se njih usudilo da je država spremna da ih kazni za nji­hova djela, pitanje je koliko bi im palo na pamet da divl­jaju da nema bom­bar­dovanja iz medija koji nji­hove već vrele moz­gove tjer­aju na ključanje koje završava nasil­jem. Red je da jed­nom sve pore društva priz­naju svoje greške, da se svako zapita gdje je on pogri­ješio, jer ovo su odrazi jednog bolesnog, izgubljenog društva koje se pro­daje sa sitan trač i neko­liko evra državne sub­ven­cije. To je društvo pot­lačenih, slabih i uplašenih koliko god se gus­lalo o čojstvu i junaštvu jer nam se junaštvo države svelo na to da drakon­ski kazni klinca koji je zapalio džoint dok glavnim diler­ima nudi državl­janstvo. Junaštvo medija je u tome da otkriva afere onih koje je šef prokazao i ko im se u tom trenutku lično ne dopada, pažljivo čis­teći biografije svih koji im koriste. A junaštvo pojed­inca se svelo na ovog bacača baklje, koji hrabro, iz gomile, s leđa napada nekog kome u lice ne bi smio reći ni riječ.

 

 

[1] http://mondo.me/a433532/Sport/Fudbal/Crni-petak-pod-Goricom-VIDEO.html

[2] http://www.vijesti.me/vijesti/cetiri-osobe-uhapsene-zbog-sumnje-da-su-ucestvovale-u-ubistvu-bokana-825720

[3] http://crna.gora.me/vijesti/drustvo/u-pucnjavi-u-baru-ranjen-mladic-uhapsen-osumnjiceni/

[4] http://www.vijesti.me/vijesti/nozem-i-flasama-se-redali-na-bokanu-825857

[5] http://www.vijesti.me/sport/sprska-lista-zbog-laznog-profila-krivokapica-navija-za-rusiju-825951

[6] http://reprezentacija.me/rusiji-stize-podrska-iz-republike-srpske/

[7] http://portalanalitika.me/clanak/181413/live-crna-gora-rusija-sastavi

[8] http://www.naslovi.net/2013–11-19/kurir/haos-u-podgorici-varvari-napali-kosarkase-paok-a/7836403

[9] http://www.vijesti.me/sport/incident-na-mecu-buducnost-banvit-navijac-nasrnuo-na-turskog-igraca-813411

[10] http://www.alo.rs/sport/kosarka/varvari-napali-grobare-u-moraci-partizan-pobedio-buducnost-video/2305

[11] http://jedro.me/index.php/dan-nakon-sto-je-ispalio-sest-hitaca-u-popovica-m-j-pusten-na-slobodu/

[12] http://www.vijesti.me/vijesti/cetiri-osobe-uhapsene-zbog-sumnje-da-su-ucestvovale-u-ubistvu-bokana-825720


Sve će to NATO pozlatiti

Pojav­ila se nova reklama na tv ekran­ima. Žena gura kolica Nje­goše­vim parkom u Pod­gorici, lijep je dan, neki bi rekli „nigdje nebo nije plavo…“. Ali ipak nije apso­lutno srećna, nešto je muči, budućnost njenog djeteta nije sto posto sig­urna, ona i dalje ima briga povodom njegovog/njenog pros­periteta. Dakle vjerovatno se radi o reklami za banku, […]


Poslednji pozdrav Teri Pračetu

Ništa nije naslući­valo da će ta sri­jeda biti posebna u gradiću Broad Chalk na jugu Velike Bri­tanije. Kao što to obično biva u trenucima koje će kas­nija istorija pamtiti kao znača­jne, mješ­tan­ima je to bio sasvim običan dan. Neki su koris­tili pri­jatan mar­tovski dan da šetaju zajedno sa svo­jim psima, neki su koris­tili popodne čitajući, […]


Identitetska pitanja

Nema čov­jeka u Crnoj Gori koji ne reaguje na pom­in­janje “iden­titet­skih pitanja”. Neke prođu žmarci, stresu se od ner­voze zbog priče za koju sma­traju da im je oduzela mnogo više nego što je ikome dala, dok se većina oduševl­jeno baca u vatru rasprava, neki iz ubjeđenja, mnogi iz koristi. Ova pitanja obuh­vataju teme nacionalne pripadnosti, […]


Intervju sa hip-hop triom Bad Copy

Povodom večeras­njeg nas­tupa u Baru, ura­dio sam jedan kratak (ali vri­jedan) inter­vju sa najpoz­nati­jim beograd­skim hip-hoperima, triom Bad Copy. Dije­lim taj inter­vju u inte­gral­noj verz­iji: Prošle godine ste obnovili sarad­nju nakon duže pauze, izdali novi album. Koliko je taj kreativni odmor uti­cao na nove pjesme? Sig­urno jeste,uzeleli smo se da sed­imo dan­ima zajedno u raspadnutoj […]


Intervju sa Dinom Šaranom iz grupe Letu Štuke

Zbog svog posla ne stižem da pišem. Tako da nažalost nisam izba­cio niti jedan tekst čitave godine. S druge strane, naučio sam dosta novih stvari i upoz­nao mnoge ljude. U tom pogledu, nedavno sam real­i­zo­vao prvi inter­vju u svom živ­otu. Sagov­ornik je bio sja­jan i inspi­ra­ti­van, tako da je prvi raz­govor prošao dobro. Inter­vju je […]


Šta su to lokalni izbori

Bauk kruži Crnom Gorom. Bauk nam­jernog nes­po­razuma i pogrešnog tumačenja toga šta su lokalni izbori. Sve sile stare Crne Gore su se uje­dinile u hajku pro­tiv tog bauka, i pre­mi­jer i vođe opozi­cije, i takoz­vana opozi­cija u vladi i „neza­v­isni“ intelek­tu­alci. Nam­jerno se koris­tim čuvenim Markso­vim uvodom u „Man­i­fest komu­nis­tičke par­tije“ jer me poli­tička situacija […]