Šta su to lokalni izbori

Bauk kruži Crnom Gorom. Bauk nam­jernog nes­po­razuma i pogrešnog tumačenja toga šta su lokalni izbori. Sve sile stare Crne Gore su se uje­dinile u hajku pro­tiv tog bauka, i pre­mi­jer i vođe opozi­cije, i takoz­vana opozi­cija u vladi i „neza­v­isni“ intelek­tu­alci. Nam­jerno se koris­tim čuvenim Markso­vim uvodom u „Man­i­fest komu­nis­tičke par­tije“ jer me poli­tička situacija u Crnoj Gori u mnogo čemu pod­sjeća na stav Evrope prema komu­nizmu na polovini i kraju devet­naestog vijeka. Mogli bi polemisati da takvo stanje kod nas traje posled­njih stot­inu god­ina ali bolje je da se držimo sadašn­josti. Kao što se na dvorovima, plemićkim kućama i rezi­den­ci­jama bogatih indus­tri­jalaca prećutki­vala prava priroda komu­nis­tičkog pokreta, kao što se u polu­glasu gov­o­rilo (kao da se radi o crnim čin­ima koje ne smiju biti izgov­orene) o mis­lima Marksa i njemu sličnih, tako se danas u Crnoj Gori izgleda ne smije gov­oriti o nečemu mnogo jed­nos­tavni­jem, u ovom trenutku star­i­jem i da kažemo, bezopas­ni­jem. Ne smije se gov­oriti o tome šta su to lokalni izbori.

O čemu se zapravo radi? Ove godine, tačnije 25-tog maja (ned­jelja) će biti održani izbori u 11 opština, u glavnom gradu i dvije gradske opš­tine glavnog grada. Izbori su redovni i učešće na njima je potvr­dio sličan broj par­tija kao i na prethod­nim izborima. Kam­panja je počela prije tri mjeseca a već u ned­jelju veče će biti poz­nati prvi pre­lim­i­narni rezul­tati. U suš­tini, sve zvuči nor­malno i uobiča­jeno. Lokalni izbori su po prav­ilu naj­manje tur­bu­lenti, zato što pokri­vaju pitanja man­jih zajed­nica, u poli­tičkoj debati uglavnom učestvuju lokalni funkcioneri koji raspravl­jaju o grad­skom vodovodu, sport­skoj sali i even­tu­al­noj zloupotrebi ter­mina školske sale. Par­ti­jski lid­eri su tu samo kao nji­hovi pred­stavl­jači na trib­i­nama. Tako mi makar tre­balo da bude.

Zato je red da prelis­tamo izjave koje su naši poli­tički lid­eri davali tokom ta tri mjeseca i da vidimo koliko oni zapravo odgo­varaju toj atmos­feri laganih lokalnih priča. Prvi se vjerovatno izd­vo­jio pre­mi­jer i lider naj­jače par­la­men­tarne stranke Milo Đukanović gov­oreći da se preko lokalnih izb­ora može desta­bi­li­zo­vati država: ” Oni bi sada glasove da upotrebe da korum­pi­raju drugu koali­ciju koja će im pomoži da ost­vare desta­bi­lizaciju državne vlasti“[1]. Lider manje stranke u vlasti, Ranko Kri­vokapić, u pitan­jima lokalne sarad­nje ne razmišlja o pute­vima i vodovodima, nego o NATO-u što ilus­truje ovaj dija­log u emisiji “Živa istina”:

Za SDP NATO je uslov!

  • Za Pod­goricu?

  • Za sve!“[2]

Nisu dužni ostali ni pred­stavnici opozi­cije. Tako je lider naj­jačeg opozi­cionog saveza Mio­drag Lekić uglavnom pričao o krim­i­nalu i korup­ciji na državnom nivou i tome kako će lokalni izbori biti uvod u vanredne par­la­men­tarne: “Mis­limo da je ovo mom­e­nat gdje će građani iskazati raspoloženje za prom­jene, prom­jene dubljeg karak­tera, vanredne par­la­men­tarne izbore. Vjeru­jem u taj scenarij“[3]. Što se tiče Poz­i­tivne Crne Gore, nji­hov lider Darko Pajović je ponovo pokušavao da pomalo smušeno uvede priču o trećem putu nji­hovog poli­tičkog bivstvo­vanja, “niti vlast niti opozi­cija”: “Suštin­ski gleda­jući, nema raz­like između DPS-a i DF-a. Radi se o dvije arhaične struk­ture koje, u suš­tini, koriste iste principe i metode, a koje se ogledaju u par­ti­tokratskom duhu i iden­tičnom poli­tičkom men­tal­itetu”. Jedini koji su donekle pokušavali da isključivo pričaju o lokalnim prob­lemima i nji­hovim rješen­jima su poli­tičari iz SNP-a ali je sav taj nji­hov rad vra­tio tri mjeseca unazad nji­hov lider Srđan Milić, prvo na kon­fer­en­ciji u Baru, pa onda i u Pod­gorici: “Neki ne vole SNP i zato što sam u četiri mjeseca jedini bio i kod Putina i kod Obame, za raz­liku od bilo kojeg dru­gog pred­sjed­nika par­tije u Crnoj Gori. Nas vole i na istoku i na zapadu, ja ne bih ni bio tamo da nemam čast i priv­i­legiju da budem pred­sjed­nik SNP-a“[4].

Ima­jući u vidu ovakve izjave, jasno je da je u kam­panji za lokalne izbore naj­manje bilo lokalnih pitanja, a uglavnom priče oko Rusije i Krima, Ukra­jine i Evropske Unije, članstva u NATO-u i još mnogo čemu što lokalni izbori ne mogu prom­jen­iti. Zato smo stavl­jeni pred dilemu koju treba razri­ješiti — da li je stvarno moguće da naši poli­tičari ne znaju čemu služe lokalni izbori i šta oni rješavaju? Mis­lim da taj odgovor nije tačan. Iako se jako često potvrđuje da mnogi u našoj poli­tičkoj eliti ne znaju neke osnovne stvari, ipak im se mora priz­nati da znaju šta koji izbori znače, jer na kraju kra­jeva, to je i jedino što ih intere­suje — kako će posle njih uskočiti u fotelje. Bilo je i tokom ove kam­panje povre­menih izleta u lokalne priče, ali tu smo obično slušali spiskove lijepih želja i vjerovatno neost­varivih planova koje slušamo kako se koji izbori približe.

Ako već naši poli­tičari znaju šta su to lokalni izbori, o čemu se na njima odlučuje zbog čega nam ih skri­vaju, zbog čega se pon­ašaju prema njemu kao prema bauku? Dvije su mogućnosti. Ili iskreno ne znaju šta da ponude običnom građan­inu, kako da mu obezb­jede bolji i pris­toniji život u ovim vre­menima krize, ili je pros­ječan građanin uprkos povre­menim anke­tama apso­lutno nezain­tereso­van za poli­tiku kao teren gdje će riješiti osnovna pitanja živ­otne prakse, već ga intere­suje samo visoka poli­tika NATO-a, državnosti, prom­jena, rev­olu­cija, Amerike, Engleske, Rusije i Kine. Vjeru­jem da je ova prva opcija donekle tačna, ali me mnogo više zabrin­java ovo drugo. Rekao bih da je insi­s­ti­ranje na tim “velikim” pitan­jima zapravo jedini način preko kojeg poli­tički lid­eri usp­je­vaju da ani­mi­raju građane Crne Gore da izađu na biral­išta. Porazno djeluje što iz toga sli­jedi da priča o rješa­vanju pitanja koja muče jednu zajed­nicu ne bi izvela na biral­išta ni 50% pop­u­lacije, pa poli­tički lid­eri prib­je­gavaju apstrak­ci­jama da bi tako privukli što više svo­jih sim­pa­tiz­era. A još poraznije je što će pitanje budućeg funkcionisanja lokalnog urban­is­tičkog plana ili, da budemo u skladu sa aktuel­nim zbi­van­jima, načinu odbrane od prirod­nih katas­trofa, biti rješa­vano kroz sim­patije ili antipatije prema vojnim savez­ima i uvođenju sankcija, a ne prema tome ko nudi bolje rješenje i bolje kadrove?

Nije važno da li ovaj tekst čitate prije ili posle ovih izb­ora 25-tog maja. Bojim se da on neće izgu­biti na aktuel­nosti ni za četiri godine, kada iste ove opš­tine bude birale nove lokalne sazive. Jedini način da to izb­jeg­nemo je da pokušamo naći par­tiju, neza­v­isnu odborničku listu ili kan­di­data koji je u našoj opš­tini, koja god bila, makar donekle pokušao da prven­stvo da pitan­jima lokalne zajed­nice a ne situaciji na Krimu. Ili ako takvog nema, ostaje nam samo bojkot. Što se Krima, NATO-a i sličnih stvari tiče, ni par­la­men­tarni ni pred­sjed­nički izbori tu puno ne mijen­jaju. Lokalni ne mijen­jaju ništa, zato ne dajmo da nas prevare.

 

[1] http://www.vijesti.me/vijesti/dukanovic-izbori-podgorici-presudni-ocuvanje-drzave-clanak-199877

[2] http://aktuelno.me/crna-gora/krivokapic-prvi-sagovornik-nakon-izbora-bice-onaj-ko-bude-najjaci

[3] http://balkans.aljazeera.net/vijesti/crna-gora-izbori-koji-znace-vise-od-biranja-gradske-vlasti

[4] http://www.vijesti.me/vijesti/milic-jedini-sam-bio-kod-obame-kod-putina-clanak-209935


Ako želiš da saznaš, pristani na sve

Prošlo je više od trideset god­ina od kako je Bra­n­imir Džoni Štulić sa svo­jom grupom Azra izdao leg­en­darni dupli album “Fil­igranski pločnici”. Mnoge pjesme i dalje važe za hitove, ali što je još važnije, tek­stovi mnogih od njih (kao što su i prethodni album “Sunčana strana ulice” i sledeći “Kad fazani lete”) oslikavaju naše društvo, […]


Da li pobjednici uvijek pišu istoriju?

Balka­n­skim nar­o­dima se često spoči­tava da kod njih ima “pre­više istorije” i da se njom pret­jer­ano zama­ramo, tako da ne čudi količina intereso­vanja koju svako malo dobije neka vijest vezana za reviz­iju događaja koji su doveli do početka Prvog Svjet­skog Rata. Ipak, svje­doci smo toga da nismo samo mi toliko zain­tereso­vani, ili da isko­ris­tim bolji […]


Suverenitet

Pos­toji više aspekata sa kojih možemo prići prob­lemu suv­eren­iteta. Ali možda ne treba okolišati, prav­iti opširne uvode. Dovoljno je samo postaviti pitanje — kada ste se vi pitali za nešto, bilo šta u vašoj državi? Uz to pitanje, može da ide još jedno — Da li mis­lite da je bilo koja odluka koju je vladajuća […]


Mehanizam mišljenja

Opšte je priz­nato da naša sjećanja, naša iskustva, igraju veliku ulogu u kreaciji onoga što je naša ličnost danas. Važnost gena nije sporna, ali često oni pred­stavl­jaju samo grubu građu koja se tokom živ­ota formira kroz obra­zo­vanje, odras­tanje, informisanje, kroz iskustva. Zato i ne čudi borba svakog star­i­jeg čov­jeka za svoja sjećanja, jer to je […]


Dvadeset prvi vijek — post ideološko doba

Ako pos­toji nešto speci­fično za period od sre­dine osam­naestog vijeka do danas, nešto zajed­ničko čitavoj ljud­skoj rasi, onda je to sig­urno težnja za grupisan­jem, za pri­padan­jem, za kolek­tivom. Pogrešno bi bilo reći da kolek­tivnog duha nije bilo ranije (naročito kroz orga­ni­zo­vanu religiju), ali je težnja za njim bila nešto drukčija. Pret­postavl­jam da je uzrok tome […]


Zašto Crna Gora ne treba da uđe u NATO savez

U pro­tek­lih par sed­mica je došlo do inten­zivi­ranja priče oko crnogorskom pris­tu­panju Sjev­er­noat­lantskom savezu, koga poz­na­jemo kroz skraćenicu NATO. Iako se ova tema spo­radično spomene na svakih par mjeseci, iz nekog razloga je sad došlo do orga­ni­zacije novih akcija, okruglih stolova, tele­viz­ijskih emisija i sličnih man­i­festacija. Uprkos ogrom­nom pro­tivl­jenju građanstva, cilj ulaska u NATO savez […]